Šiš
Jedna skoro zaboravljena stvar u modernim domaćinstvima, pogotovo u ovo vrijeme automata za kafu, kojekakvih latte machiatto ili ness kaffee.
Šiš je imalo svako domaćinstvo, bez obzira jesu li stanovali u svojoj kući ili u stanu. U dvorištu je bilo određeno mjesto gdje bi se za fina vremena podložila vatrica i onda počeo okretati šiš. Moralo se povremeno povirivati na ova mala vratašca, da se kafa ne bi prepržila, a kad jedna tura bude gotova, istresala bi se na papirnu podlogu, najčešće papir od vreće od brašna, da se ohladi, a u šiš bi se stavljala druga tura i sve tako dok se ne poprži kilo ili dva sirove, zavisi koliko bi se kupilo. U stanu bi se kafa u šišu pržila na vatrenom šporetu ili fijakeru, tako što bi se skinula ona kola iznad ložišta i polako okretao šiš, a po istoj se proceduri provjeravao kvalitet prženja. kad bi kafa bila sva popržena, samljela bi se prva tura za probu, i onda bi se majstoru davala ocjena, kako je ispržio kafu. Kafa se razlikovala i po porijeklu.Dugo vremena kod nas se mogla kupiti sirova kafa, ili arapska, takozvana arabika, ili brazilske kafe, od kojih je minas po opštoj procjeni bio najbolji, a bilo je još i drugih vrsta. Kafa pod nazivom parana nije bila popularna, imala je malo drugačiji okus,ljući, a bila je malo i jeftinija od minasa. Kad bi se stiglo u goste i napravila kafa, ako bi imala imalo drugačiji ukus, slijedilo je pitanje “da nije parana”, a onda bi se domaćica pravdala, da je bilo nešto do šiša i da je kafa sigurno prava minas, jer ne daj bože, gdje bi ona kupovala jeftiniju kafu za goste.
(fotosi:smajorizvanbegović)
